Научни скуп на Институту историјских наука

Научни скуп на тему Други свјетски рат у свјетлу историјских чињеница и историјског ревизионизма, у организацији Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Руског историјског друштва свечано је отворио министар за научнотехнолошки развој и високо образовање др Жељко Будимир 12. новембра у Палама.

Скуп се одржава под покровитељством предсједника Републике Српске, господина Милорада Додика, а учествује преко 30 учесника из Републике Српске, Србије и Руске Федерације, а који се баве историјом Другог свјетског рата,.

Бројним званицама из јавног, културног и политичког живота и учесницима скупа поздравне ријечи упутили су амбасадор Руске Федерације у Босни и Херцеговини Њ.Е. Игор Калабухов, ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милан Кулић, директор Института историјских наука проф. др Драга Мастиловић, ректор Уралског федералног универзитета из Јекатеринбурга Кокшаров Виктор Анатољевич, предсједник Управног одбора Руског историјског друштва Гагкуев Руслан Григоревич и градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.

У оквиру церемоније отварања научног скупа потписано је неколико споразума о сарадњи између Универзитета у Источном Сарајеву и Института историјских наука са партнерским институцијама из Руске Федерације и Србије.

Послије потписивања споразума у свечаној сали хотела Дамис, представљена су издања Руског историјског друштва и Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.

 Институт историјских наука обиљежио крсну славу – Светог краља Милутина

Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву свечано je обиљежио крсну славу Светог краља Милутина светом литургијом у Саборном храму Светог арханђела Гаврила у Палама.

Обред ломљења славског колача у просторијама Института обавио је протојереј Немања Манџић, старјешина Саборног храма, у присуству многобројних званица и пријатеља Института.

            Свети краљ Милутин (Стефан Урош II Милутин Немањић), кога је Институт историјских наука, благословом Његовог високог преосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, изабрао за свог небеског заштитиника, био је један од најзначајнијих српских средњовјековних владара и највећи српски ктитор и задужбинар, а његове нетрулежне мошти данас почивају у цркви Свете Недеље у Софији.