Бијељина је смјештена у Семберији, и представља раскршће путева за Србију, Хрватску и унутрашњост Босне. Смјештена у равној и плодној Семберији, у близини ријека Дрине и Саве, испод планине Мајевице. У Бијељини на јавним и приватним факултетима студира преко 5.000 студената.
Најстарији пронађени трагови живота датирају из периода неолита – старчевачке културе, 5-4. миленијум старе ере. Важно раскршће културних утицаја у неолиту, бронзаном добу и касније.
Бијељина је била једно од средишта панонско-илирског устанка. Међу значајне личности 19. века убрајају се Филип Вишњић и Иво од Семберије, кнез Бијељинске нахије, који се налазе и на грбу Бијељине.
Иако се име „Бијељина“ први пут спомиње већ 1446. године, име се озваничило тек 1918. године. Током владавине Аустроугарске, град је носио име „Бјелина“, а још прије тога „Белина“ и „Билина“.
Најстарија јавна грађевина у граду Бијељини је Црква светог Ђорђа, саграђена 1872. године. Друга најстарија грађевине је Музеј Семберије, саграђен 1876. године. Градски парк је саграђен 1892. У средњем вијеку, хришћани су се писму учили углавном у манастирима.
У Бијељини је прва основна школа отворена 1838. године. 1902. године ова школа је реновирана, додат је један спрат и још неколико учионица. У периоду између 1893. и 1895. године, ту је радио Јован Дучић као наставник. До 1919. године, школа је радила у овој згради, а затим је предата новоотвореној реалној гимназији. Крајем Другог свјетског рата је промијењен школски систем, па је 1951. године отворена прва осмогодишња основна школа, а 5 година касније и друга. Затим су отворене основне школе 1959. и 1966. године. Од 1953. године у граду постоји и основна музичка школа, у згради бивше Српске штедионице.
У Бијељини ради Српско културно умјетничко друштво Семберија које његује фолклорну и музичку баштину српског народа и других народа који живе на простору бивше Југославије. У Бијељини такође ради и Српско културно умјетничко друштво „Велика Обарска“.
Општина Бијељина је друга општина по степену развијености у Републици Српској. Повољан природни положај на ободу Панонске низије и скоро потпуно равничарски терен су омогућили развој пољопривреде, па је преовлађујући дио привреде заснован на пољопривредној производњи, а Семберија се сматра житницом Републике Српске и БиХ.
Секундарни сектор привреде-индустрија, рударство, грађевинарство и производно занатство, је такође добро развијен и велики број компанија успјешно послује у овом сегменту. Такође, општина Бијељина, са око 150.000 становника је привукла највеће регионалне трговинске ланце који су отворили одлично снабдјевене мегамаркете и тржне центре.
У Бијељини на јавним и приватним факултетима студира преко 5.000 студената, што побољшава старосну и образовну структуру радне снаге, будући да велики број високообразованих младих стручњака након завршетка студија остаје у Бијељини.
У Бијељини су у изградњи нови Центар за културу и Регионална болница, чијим завршетком ће бити створени одлични услови за даљи развој културних и медицинских дјелатности.
Такође, из Бијељине програм емитују четири телевизије (БН ТВ, ТВ Арена, ТВ Слобомир и ТВ Ин) и неколико радио-станица (Пан, Даш, Бн, Бобар, Слобомир…), а скоро све највеће редакције електронских и штампаних медија из Републике Српске и БиХ имају своја дописништва у Бијељини. Град је сједиште фудбалског клуба Радник.