Старт / Вијести - Универзитет / Универзитет у Источном Сарајеву креатор иновативних рјешења

Универзитет у Источном Сарајеву креатор иновативних рјешења

Проректор за науку, истраживање и развој Универзитета у Источном Сарајеву доц. др Јелена Kрунић у интервјуу Срни је изјавила да ће научноистраживачки рад у будућности бити усмјерен ка јачању позиције и препознатљивости Универзитета у међународним и националним оквирима, како би били признати као квалитетна и перспективна научна институција.

Kрунићева наводи да ће у том смислу слиједити искуства и примјере најпознатијих европских и свјетских универзитета.

Она напомиње да је на Универзитету у Источном Сарајеву кроз различите програме и активности много урађено на обезбјеђивању просторних капацитета и модернизацији научноистраживачке опреме, те да ће та пракса бити настављена.

“Желимо да све организационе јединице, њих 17, имају услове за квалитетан рад и тако омогућимо нашим научницима да у великој међународној утакмици постигну врхунске резултате. Постојећи ресурси и научноистраживачки центри при организацијим јединицама се користе, како у настави на свим циклусима образовања, тако и за реализацију различитих научноистраживачких активности”, истиче Kрунићева.

ПРОМОВИСАТИ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧKЕ ПОТЕНЦИЈАЛЕ

Kрунићева најављује да ће у наредном периоду бити више промовисани научноистраживачки ресурси и потенцијали ка спољним субјектима, наводећи да се у посљедње вријеме велика пажња посвећује сарадњи научноистраживачких институција са привредом.

У том контексту, напомиње Kрунићева, постоје заједнички пројекти Универзитета и привреде и организовани сусрети истраживача са заинтересованим привредним субјектима ради успостављања могуће сарадње.

“Међутим, на овом пољу има доста простора за напредак. Једно од основних стратешких опредјељења Универзитета је да се научноистраживачки рад усмјери ка стварању знања која се могу примијенити у пословном сектору. Са друге стране, потребно је радити на креирању окружења у којем ће привредни субјекти повећати потражњу за истраживачким пројектима и финансирати их”, истиче Kрунићева.

Kрунићева сматра да су квалитет истраживања и иновације један од кључних фактора за развој друштва, економије и привреде засноване на знању.

“Научноистраживачке институције, као што је Универзитет у Источном Сарајеву, главни су покретачи стварања нових и корисних знања и иновативних рјешења на локалном и регионалном нивоу. Наша конкурентност у битној мјери може бити детерминисана иновацијама и истраживањем. Иако су улагања у научноистраживачки рад на нашим просторима знатно мања од оних у ЕУ, на републичком и на универзитетском нивоу створени су повољни услови за научне активности”, појашњава Kрунићева.

Она наводи да се велики дио финансијских средстава обезбјеђује преко ресорног министарства, кроз суфинансирање програма истраживања и развоја, набавке опреме, услова за истраживање и стимулисања научне продуктивности, али значајна средства обезбјеђује и Универзитет.

НАСТАВНИ KАДАР – ГЛАВНА KАРИKА

Kрунићева истиче да се наставном кадру на Универзитету у Источном Сарајеву посвећује велика пажња, будући да представља кључни фактор одрживости, даљи развој и позиционирање ове високошколске установе.

Према њеним ријечима, у претходном периоду значајно је повећан проценат властитог наставног кадра у свим организационим јединицама у наставном и истраживачком процесу, али се једним дијелом још ослањају на гостујуће предаваче, чије ангажовање представља значајну карику – не само за образовни процес, већ и квалитетнији научноистраживачки рад и интернационализацију Универзитета.

“Универзитет у Источном Сарајеву је међу првима потписао Европску повељу за истраживаче и Kодекс за запошљавање истраживача, чиме смо се придружили породици европских универзитета који желе да осигурају квалитетно и подстицајно окружење за истраживаче не само у Републици Српској и региону, него и у европском простору високог образовања. Европска комисија додијелила је Универзитету у Источном Сарајеву и Лого изврсности у области унапређења услова рада истраживача / Human Resources Excellence in Research/ 2017. године”, подсјећа Kрунићева.

МОДЕРНИЗОВАТИ НАСТАВНЕ ПЛАНОВЕ

Kрунићева сматра да би наставни планови и програми требало да буду засновани на компетенцијама и најбољим научним доказима, у складу са европским принципима образовања, интегришући учење у учионици са искуством или учењем у пракси.

“Модернизација наставних планова и програма и развој квалитетних курикулума који могу привући не само домаће, већ и стране студенте, процес је на којем се на Универзитету интензивно ради посљедњих година“, поручује Kрунићева.

Извор: Срна