Ауторска права над научним радовима заштићена су у складу са Законом о ауторском и сродним правима Босне и Херцеговине. Сваки истраживач аутоматски стиче ауторска права над својим дјелом у тренутку настанка, без потребе за посебном регистрацијом. Приликом објављивања резултата истраживања у часописима или зборницима, дио права може бити пренесен на издавача, у складу са условима уговора о објављивању. У случају повреде ауторских права, истраживач се може обратити Универзитету ради савјета и подршке.
Истовремено, истраживачи су дужни да поштују ауторска права других. Текстови, табеле, графикони, фотографије, упитници и други материјали других аутора не смију се преузимати и користити без одговарајућег навођења извора, а када је то потребно и без претходне писане дозволе носиоца права (нпр. за преузимање табела/слика из објављених радова или коришћење заштићених инструмената). Правилно цитирање и јасно означавање преузетих садржаја представља основну мјеру заштите од повреде ауторских права и очувања академског интегритета.
Ауторство у научно-истраживачком раду треба да одражава стварни допринос у настанку рада. За ауторе се, по правилу, сматрају лица која су значајно допринијела осмишљавању истраживања, прикупљању или анализи података, писању рукописа и/или критичком уређивању садржаја, те која су одобрила коначну верзију рада и прихватају одговорност за његов садржај. Посебно је важно избјегавати неприхватљиве праксе као што су „поклоњено ауторство“ (уврштавање лица без стварног доприноса) или изостављање лица која су суштински допринијела истраживању.
Значење позиција аутора на научном раду може се разликовати по научним областима и часопису, али постоје опште прихваћена тумачења да је први аутор најчешће истраживач који има највећи допринос у раду. Уколико су два аутора имала приближно једнак кључни допринос онда се наводе као ко-први аутори („co-first authors“; „authors contributed equally“ и сл). Средње позиције обично припадају ауторима са конкретним, али ужим доприносима (нпр. дио анализе, прикупљање података). У многим дисциплинама, нарочито у биомедицинским и природним наукама, посљедњи аутор често старији истраживач или вођа групе који је усмјеравао истраживање и преузимао научни надзор (у неким другим областима редослијед може бити више „конвенционалан“ или чак азбучни). Аутор задужен за коресподенцију је контакт особа која комуницира са часописом током подношења рада, рецензије и након објаве и то је најчешће први или последњи аутор. Због различитих пракси, најбоље је да истраживачки тим на почетку јасно договори ауторство, редослијед и улоге и да, кад је потребно, то документује кроз изјаву о доприносима аутора.
Публиковања научних резултата представља важан корак у изградњи академске каријере истраживача. Радови се могу објављивати у различитим врстама публикација: зборницима радова, националним и међународним часописима. Препоручује се да истраживачи пажљиво бирају часописе који су релевантни за њихову област, који имају научни углед и поштују етичке стандарде публиковања. При избору је важно провјерити да ли се тема рада уклапа у „Aims & Scope“ часописа, које врсте радова часопис прихвата (оригинални рад, прегледни рад, case report и сл.), као и практичне услове објављивања: упутства за ауторе, језик, рокове, просјечно вријеме рецензије и уобичајене захтјеве за структуру и стил рукописа. Додатну видљивост радова обезбјеђују часописи индексирани у међународним базама. На страници Универзитета у Источном Сарајеву се налазе доступни подаци о научним конференцијама и научним часописима које организују односно издају чланице Универзитета и који су категорисани од стране Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске, као и списак публикација које су реферерисане у цитатним базама Web of Science, Scopus и SCIndeks-Српски цитатни индекс.
Посебно треба упозорити на „предаторске“ часописе који злоупотребљавају процес објављивања ради добијања финансијске користи. Позиви за објављивање у „предаторским“ часописима се обично добијају путем порука неселективно послатих на већи број адреса електронске поште, а сами издвачи обећавају брзо објављивање рада (обично без озбиљне рецензије) уз одређену накнаду за објаву (Article Processing Charges – APC) и дају лажне податке о импакт фактору часописа и другим библиомтеријским индикаторима. Објављивање у оваквим часописима може веома негативно да утиче на каријеру истраживача. У случајевима када истраживачи имају неодумице о часопису у којем треба да објаве свој рад препорука је да консултују ментора, старијег колегу, продекана за научно-истраживачки/умјетнички рад или службу одговорну за научно-истраживачки и умјетнички рад на нивоу Универзитета.
Цитатна база Clarivate, након што је годинама користила статистичке податке часописа за састављање Индекса научних цитата (SCI), почела је да објављује Извештаје о цитатима часописа (Journal Citation Reports, JCR) 1975. године као дио Science Citation Index (SCI) и Social Sciences Citation Index (SSCI). JCR пружа квантитативне алате за рангирање, процјену, категоризацију и упоређивање часописа, а фактор утицајности односно импакт фактор је један од њих. Од издања JCR 2023, импакт фактор је проширен за часописе индексиране у Emerging Sources Citation Index (ESCI) и Arts & Humanities Citation Index (AHCI).
Импакт фактор је мјера учесталости цитирања рада у одређеној години и израчунава се дијељењем броја цитата у текућој години са изворним чланцима објављеним у том часопису током претходне двије године.
Сама вриједност импакт фактора не говори довољно о том часопису, будући да вриједности импакт фактора варирају од једнe до друге научне области. Области са мањом истраживачком заједницом имаће мање објављених чланака сваке године и као резултат тога могу имати мање цитата по раду и нижу вриједност импакт фактора. Насупрот томе, области природних наука и биомедицине имају највеће вриједности импакт фактора због већих истраживачких заједница, веће стопе објављивања, већег броја коаутора и чешћих цитата. Стога је најбоље поредити импакт фактор одређеног чаописа у односу на импакт факторе осталих часописа у истој научној области односно категорији.
Плаћање објављивања рада у научном часопису зависи од политике конкретног издавача и модела публиковања. У многим часописима који функционишу по претплатничком (subscription) моделу, аутори обично не плаћају објављивање, јер трошкове покривају претплате институција и читалаца. Међутим, код часописа који су отвореног приступа (Open Access) често се наплаћује APC такса (Article Processing Charge), најчешће након прихватања рада, како би рад био бесплатно доступан свим читаоцима. Постоје и хибридни часописи, у којима је отворени приступ опционалан и плаћа се само ако аутор жели да рад буде слободно доступан. У појединим случајевима могу постојати и додатни трошкови, као што су таксе по броју страница или за штампање слика у боји. Због тога се препоручује да аутори увијек провјере рубрике „Author Guidelines“, „Open Access“ или „Fees/APC“ на сајту часописа прије подношења рада.
Универзитет у Источном Сарајеву се налази у програму институционалног отвореног приступа (IOAP) код међународног издавача часописа у отвореном приступу MDPI. Сви аутори са Универзитета у Источном Сарајеву имају попуст од 10% на трошкове публиковања (APC). Ови услови важе од 1. новембра 2025. године. За коришћење попуста за објављивање радова у MDPI часописима, аутори приликом слања рада треба да користе своју институционалну e-mail адресу. Систем аутоматски препознаје домен и понуди одговарајуће IOAP чланство, које је потребно само потврдити. За додатне информације и подршку, аутори се могу обратити надлежној служби/библиотеци факултета/академије/института.
Приликом дијељења или депоновања научног рада важно је разликовати верзије рукописа, јер права и услови коришћења зависе од политике издавача. Preprint је верзија рада прије рецензије и прихватања, Аccepted manuscript (postprint) је коначна ауторска верзија након рецензије и прихватања (обично без издавачког прелома и логотипа), док је Publisher PDF финална издавачка верзија објављена у часопису (са преломом, бројевима страница, логотипом и сл.). Прије постављања рада на лични профил, институционални репозиторијум или друге платформе, препоручује се да истраживачи провјере правила издавача о томе која је верзија дозвољена за дијељење и да ли постоји период ембарга (нпр. одређени број мјесеци након објављивања). Уколико је дозвољено, најчешћа пракса је депоновање Аccepted manuscript верзије уз јасно навођење пуног библиографског податка и линка/DOI на објављени рад.
Резултати истраживања могу бити представљени широј јавности путем више канала. Депоновањем електронске верзије научних публикација са афилијацијом Универзитета у Источном Сарајеву у универзитетске дигиталне репозиторијуме повећава се видљивост и доступност резултата истраживања, што може допринијети већем утицају и цитираности радова. Универзитет у Источном Сарајеву је успоставио институционални репозиторијум ВАСЕЉЕНА за публикације у отвореном приступу (научни радови, књиге, монографије и друго), као и Дигитални репозиторијум докторских дисертација, у којем се трајно чувају електронске верзије одбрањених докторских дисертација.
Поред депоновања радова у репозиторијуме, препоручљиво је да истраживачи отворе (ако то већ нису) и редовно ажурирају личне истраживачке профиле, прије свега ORCID, Scopus Author ID, Google Scholar као друге како би њихови радови били лакше пронађени, правилно повезани са аутором и видљивији академској и широј јавности. Упутства за креирање ових истраживачких профила доступна су на интернет страници Универзитета. За систематично евидентирање резултата научноистраживачког рада, Универзитет у Источном Сарајеву користи и сопствену платформу еНИР-Евиденција научноистраживачког рада, која служи за унос, преглед и праћење научно-истраживачких резултата.
Истовремено, резултате је пожељно представљати кроз конференције (постер и усмене презентације), а затим и кроз формате намијењене широј јавности, као што су кратка вијест на сајту, кратак видео, објаве на друштвеним мрежама, предавања или гостовања у медијима.