Округли сто „Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека“ данас је одржан у Ректорату поводом обиљежавања 30 година од егзодуса сарајевских Срба, а у организацији Универзитета у Источном Сарајеву, Института историјских наука и Филозофског факултета Пале под покровитељством Града Источно Сарајево.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске проф. др Драга Мастиловић истакао је да је борба и жртва сарајевских Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату омеђила границе Републике Српске, која је у посљедих 30 година постајала све јача и јача.
„Тешко је, кроз историју, наћи примјер да један народ тако брани и једним колективним егзодусом омеђи границе своје земље. Борба и страдање сарајевских Срба не смије се заборавити“, рекао је министар Мастиловић, подсјетивши и на страдање Срба током цијелог 20. вијека.
Поручио је да ће то у наредном периоду бити предмет истраживања, те да ће Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске подржати оснивање документационог центра при Институту историјских наука, који већ има на десетине хиљада докумената о страдању сарајевских Срба током 20. вијека.
„Веома је захвално што данас на овом скупу говоре и учесници догађаја, јер ће њихова свједочења остати као историјски извор који ће научници користити у деценијама које долазе“, рекао је министар Мастиловић.
Ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милан Кулић рекао је да је егзодус сарајевских Срба једна од најболнијих тема новије историје, која није била само физичко исељавање више од 150.000 људи, већ и дубоко културно и идентитетско расељавање.
Ректор је подсјетио да је Универзитет у Источном Сарајеву настао упоредо са настанком Републике Српске и Града Источно Сарајево, нагласивши да су заједно пролазили кроз исте изазове и тешкоће, међу којима је и егзодус Срба из Сарајева 1996. године.
Он је истакао да је и сам Универзитет био директно погођен тим догађајима, јер су поједини факултети, као што је Машински факултет у Вогошћи, Музичка академија и Правни факултет који су се налазили на Илиџи, након Дејтонског споразума остали у Федерацији БиХ, што је Универзитет довело у изузетно сложену ситуацију на линији разграничења.
Ректор Кулић навео је да су сарајевски Срби били међу најобразованијим дијеловима српског народа у БиХ, чему је значајно допринио Универзитет у Сарајеву, подсјетивши да је његов први ректор био Србин, доктор Васо Бутозан.
Оснивање Универзитета у Источном Сарајеву одмах по настанку Републике Српске показало да је препознат значај високог образовања, рекао је ректор Кулић, те додао да ће данашњи округли сто омогућити да истакнути професори, историчари и учесници тих догађаја изнесу своја виђења и допринесу бољем разумијевању трагичних дешавања из 1996. године.
Вршилац дужности директора Института историјских наука проф. др Мирјана Лукић истакла је да је циљ округлог стола да се ова изузетно важна и болна тема сагледа на научно утемељен и одговоран начин, уз допринос релевантних стручњака из различитих области.
„Ово је наш начин да се подсјетимо на оно што се догодило, да сачувамо сјећање, али и да будућим генерацијама оставимо истину коју не смијемо заборавити“, нагласила је проф. Лукић.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бошко Југовић изразио је увјерење да ће округли сто „Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека“ допринијети формирању објективног и утемељеног става о овој теми.
„Сваки становник Источног Сарајева, односно сваки Србин, има свој став о егзодусу сарајевских Срба. Потребно је научно становиште и мислимо да је ово сасвим довољан формат и по стручности и по свему осталом“, поручио је Југовић.
Масовни егзодус сарајевских Срба почео је 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ и трајао је готово до краја марта.
Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.
