Обиљежена крсна слава Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“

Православни богословски факултет “Свети Василије Острошки” прославио је у петак, 12. маја, свог заштитника Светог Василија Острошког и 29 година постојања, литургијом и ломљењем славског колача у Храму Светог Саве и свечаном академијом у Градском позоришту у Фочи.

На академији су уручене дипломе за 12 дипломираних студената и осам мастера и магистара теологије, који су та звања стекли у протеклих 12 мјесеци.

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др  Милан Кулић поручио је на свечаној академији да им је част и привилегија што су један од ријетких универзитета који у свом саставу имају Православни богословски факултет.

Он је нагласио да су породичне вриједности и повратак Цркви и Богу једини и сигуран гарант просперитета и опстанка српског народа и да у том смислу студенти који завршавају овај факултет имају посебну улогу.

Декан Богословског факултета проф. др Владислав Топаловић подсјетио је да је Свети Василије Острошки био велики аскета, али и епископ, што га чини узором за студенте који студирају Правсолавни богословски факултет.

Он је навео да на овом факултету студирају студенти из Српске, БиХ, региона и земаља Европе.

“Свугдје је хуманистичка наука у кризи данас када је образовање некако превише тржишно орјентисано, али пошто смо једини првавославни богословски факултет у БиХ још увијек успијевамо да сваке године упишемо око 40 нових студената”, рекао је Топаловић.

Он је напоменуо да је ова школа настала 1882. године и да на амблему Универзитета у Источном Сарајеву стоји управо та година, те да у Европи само стари и велики универзитети имају теолошки факултет.

О улози духовности у просвјети и просвјете у духовности, као свједочењу духовно-педагошке цјеловитости, бесједио је асистент Богословског факултета Раде Булајић.

Он је истакао да је просвјета код Срба вијековима живјела искључиво у оквирима Цркве, а у ново вријеме се институционализовала, од када се, како је навео, свјетовна просвјета ограђује од вијековне црквено-традиционалне која је остала христоцентрична.

Свечаној академији присуствовао је и секретар Амбасаде Србије у БиХ Коста Неговановић који је истакао да је Амабасада поносна на успјешну сарадњу богословских факултета у Фочи и Београду.

Међу 12 дипломираних теолога, диплому је данас примила и Фочанка Бранка Станојевић.

“Тренутно сам на мастер студијама, настављам своје школовање на Православном богословском факултету. Одрђујем и приправнички стаж у школи у Фочи и себе у будућности види као вјероучитеља”, рекла је Станојевићева.

На свечаној академији уручене су и награде најбољим студентима, међу њима и Дарку Крсману, студенту четврте године. Он истиче да му је одмалена свештенички позив на првом мјесту.

“Учење на било којем факултету изискује велики труд и подвиг и представља један вид аскезе. Тако И на Православном богословском факултету, изучавајући ове науке стичемо веома важна знања за свештеничку службу, а с друге стране и за професорски позив гдје и самога себе видим у будућности”, рекао је Крсман.

Богословски факултет у Фочи, тада као Духовна академија, основан је 1994. године и сматра се насљедником Богословије из Сарајева, која је постојала од 1882. до 1941. године.