Продекани за НИР

–

Протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого (Сарајево, 1983) је свештеник Српске Православне Цркве и ванредни професор на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког, Универзитета у Источном Сарајеву. Са породицом, оцем Ристом, мајком Горданом и братом Марком усљед ратних околности долази на Пале (1992), гдје је завршио основну школу и гимназију. Богословско образовање и сва досадашња научна звања стекао је на поменутом ПБФ у Фочи, а стручно се усавршавао у Њемачкој и САД. До сада је објавио двије књиге и више самосталних научних радова на српском, енглеском, руском и румунском језику. Говори неколико страних језика. Настоји да богословље као потрагу за Смислом учини саставним дијелом савремене српске културе. Ожењен је супругом Јеленом и отац је троје дјеце: Евгенија, Николине и Марије. Продекан је за науку на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи.

Срђан Кујунџић, доктор економских наука, професор је међународних финансија и монетарне теорије и политике на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, гдје обавља и функцију продекана за научно-истраживачки рад и предузетништво. Његова академска и професионална каријера заснована је на снажном стручном знању из области економије и финансија, уз богато искуство у централном банкарству, консалтингу и универзитетској настави.

Др Кујунџић је докторирао из области монетарне економије и финансија, са специјализацијом у фискалној и монетарној политици, квантитативним финансијама и економетрији. Диo академске едукације стекао је на водећим међународним институцијама, укључујући Универзитет у Глазгову, Универзитет у Редингу и Универзитет Тор Вергата у Риму, гдје је био стипендиста престижних програма за академску изврсност и истраживачка достигнућа. Ова искуства омогућила су му детаљно познавање савремених економских теорија, финансијског моделовања и напредних емпиријских методологија истраживања.

Његов истраживачки рад фокусира се на кључне теме као што су финансијске кризе, фискална одрживост и трансмисија монетарне политике у транзиционим економијама. Његов консултантски ангажман обухвата пројекте за Свјетску банку, Европску комисију и разне државне институције.

Поред академског рада, дао је значајан допринос креирању политика кроз развој фискалних оквира, анализа одрживости дуга и стратегија запошљавања на Западном Балкану. Посједује напредне вјештине у програмирању и анализи података, користећи савремене економетријске методе у макроекономским и финансијским истраживањима. Његова експертиза обухвата и примјену вјештачке интелигенције у финансијама и економији, гдје користи моделе машинског учења и аналитику засновану на вјештачкој интелигенцији за прогнозирање, процјену ризика и доношење одлука.

Дејан Тешић је рођен 23.10.1988. године у Брчком, гдје је завршио основну школу и Гимназију. На Економском факултету Брчко Универзитета у Источном Сарајеву је дипломирао 2011. године. Године 2014. завршио је мастер студије на Економском факултету Брчко Универзитета у Источном Сарајеву. Докторске студије на Економском факултету Универзитета у Београду је завршио 2022. године, смјер Пословно управљање.  Године 2015. изабран је у звање асистента за ужу научну област Маркетинг на Економском факултету Брчко Универзитета у Источном Сарајеву. Године 2017. изабран је у звање вишег асистента. У звање доцента на ужој научној области Маркетинг изабран је 2023. године. Ангажован је као наставник и сарадник на предметима Маркетинг, Маркетинг услуга и Стратегијски маркетинг. Поред извођења наставе и вјежби, у периоду од 2016. до 2023. године обављао је функцију секретара Катедре за маркетинг и менаџмент Универзитета у Источном Сарајеву. У периоду од 2019. до 2023. године обављао функцију руководиоца Научно-истраживачког центра Економског факултета Брчко. Од 2023. године обавља функцију продекана за научно-истраживачку дјелатност и предузетништво на Економском факултету Брчко. Предсједник је организационог одбора међународне конференције „Перспективе партнерства власти, привреде и институција високог образовања у подстицању економског развоја“, те је уредник Зборника радова са међународне конференције коју издаје Економски факултет Брчко. Члан је Научног друштва економиста Србије (НДЕС).

Рођен 03.02.1987. године у Сарајеву.

Основне (2006÷2010) и мастер (2010÷2013) студије завршио на Електротехничком факултету Универзитета у Источном Сарајеву, студијски програм Аутоматика и електроника.

Докторске студије завршио 2018. године на Електронском факултету Универзитета у Нишу, те стекао академску титулу и стручно звање Доктор наука – електротехника и рачунарство. Наслов докторске дисертације: „Нове методе струјног управљања претварачима енергетске електронике“.

Стално запослен на Електротехничком факултету Универзитета у Источном Сарајеву од 2010. године. Тренутно у звању ванредни професор, ужа научна област Електроника и електронски системи.

Објавио преко четрдесет научних радова, у међународним и националним часописима и зборницима међународних и националних конференција. Учествовао на више научно-истраживачких пројеката. Рецензент је часописа IEEE Transactions on Power Electronics, IET Power Electronics, IEEE Journal of Emerging and Selected Topics in Power Electronics, IEEE Access и Electronics Letters.

Радомир Пржуљ је рођен 18.01.1988. године у Фочи, настањен у Трнову гдје је завршио основну школу, а средњу школу, Техничар ПТТ саобраћаја, је завршио у Источном Сарајеву. Након завршетка средње школе, своје даље образовање наставља на Факултету физичког васпитања и спорта на Палама, 2012. године дипломира највећом оцјеном и добија звање професора физичког васпитања. Мастер студије завршио је 12.03.2014. године просјечном оцјеном 9,38 и добио звање Магистра физичког васпитања на тему „ Квантитативне промјене моторичких способности у тренажном процесу“. Године. У јулу 2022. године, је завршио Докторске академске студије у Нишу, Република Србија. Волонтирао је у Општини Трново – административна служба, а распоређен у ЈУ ОШ „Трново“ Трново. Био је запослен као наставник физичког васпитања у ОШ „Пале“ Пале, а од 01.10.2015 године запослен на Факултету физичког васпитања и спорта Универзитета у Источном Сарајеву у звању асистент, од 2019. године као виши асистент, а од новембра 2022. године као доцент. Члан је Стручног тима за реформу основног и средњег васпитања и образовања за наставни предмет физичко и здравствено васпитање које доноси Републички педагосшки завод. До сада је објавио преко 20 научних радова.

Биљана Ковачевић (претходно Радојчић) је рођена 9.6.1979. године у Тузли. Била је вуковац у основној школи, коју је похађала у Тузли и коју стицајем ратних околности завршава у Бијељини, 1994. године. У Бијељини завршава и Гимназију “Филип Вишњић“ са одличним успјехом (1998). Дипломирала је 2004. године на Факултету организационих наука Универзитета у Београду, на смјеру Менаџмент. Други степен дипломских академских студија – мастер, завршила је 2008. године на Факултету организационих наука у Београду, такође на смјеру Менаџмент. Докторске студије уписала је школске 2009/2010, на Економском факултету Универзитета у Београду, на студијском програму Пословно управљање. Положила је све наставним планом предвиђене обавезне и изборне предмете. Докторску дисертацију на тему „Развој и евалуација модела за управљање перформансама средњих и великих предузећа“ одбранила је 25.2.2020.

Професионалну каријеру започела је 2004. године у компанији „Слобомир“ у Бијељини. Од 2009. године ради на Факултету пословне економије у Бијељини, Универзитет у Источном Сарајеву, гдје је изабрана у звање асистента. У звање вишег асистента изабрана је 2012. године. У звање доцента изабрана је 2020. године на ужој научној области Менаџмент. Наставу изводи на сљедећим предметима: Економика предузећа, Менаџмент, Пословна организација и Иновативни менаџмент (мастер студиј).

У свом досадашњем раду објавила је већи број радова у научним часописима и зборницима радова. Била је ментор или члан комисија за одбрану великог броја дипломских и мастер радова. У оквиру пројеката размјене академског особља, била је у студијским посјетама универзитетима у Порту (Португал) и Сибињу (Румунија). Учесник је у неколико пројеката, чији је носилац Факултет пословне економије. Тренутно обавља функцију продекана за научно-истраживачки рад. Удата је и мајка је два дјетета.

Рођена је 06.06.1983. године у Требињу, Босна и Херцгеовина. Основну школу и гимназију завршила у Требињу.
Дипломирала је на Факултету за производњу и менаџмент Требиње Универзитета у Источном Сарајеву 2006. године, гдје је завршила и постдипломске студије са просјечном оцјеном током студирања 9.77, а магистарски рад под насловом „Примјена теорије потенцијала на струјање хомогеног флуида у пољу извора и понора“ одбранила је 09.07. 2012. године.
Докторску дисертацију под називом „Примјена мултикритеријумске анализе у процесима планирања и рада малих хидроелектрана“ одбранила је на Факултету техничких наука у Новом Саду, 30.9.2016. године.
Од марта 2009. године је запослена на Факултету за производњу и менаџмент Требиње. Током сарадничког стажа (у звању асистента и вишег асистента) учествовала је у организацији и извођењу наставе на предметима: Нацртна геометрија и техничко цртање, Пренос топлоте и масе, Хидраулика и пнеуматика, Екологија и алтернативни извори енергије, Конвенционалне технологије 3, Клипне пумпе, Отпорност материјала и Пројектовање хидроенергетских постројења.
Од маја 2017. године запослена је на Факултету за производњу и менаџемнт Требиње у звању доцента на предметима: Механика флуида, Енергетски менаџмент у индустрији, Пумпе и вентилатори, Пренос топлоте и масе, Хидраулика и пнеуматика, Енергетска постројења и опрема, Пројектовање хидроенергетских постројења.
Била је ментор већег броја радова на првом циклусу студија, члан комисије и ментор на другом циклусу студија.
Аутор је два рада са SCI листе и бројних научних радова саопштених на националним и међународним конферецијама. Учествовала је као члан тима у националним пројектима технолошког развоја и у пројектима сарадње факултета са привредом.
Од новембра 2018. године руководилац је Катедре за инжењерство за енергетику на Факултету за производњу и менаџмент Требиње. Члан је уређивачког одбора часописа ДИТ за област енергетике.
Била је члан Сената Универзитета у Источном Сарајеву од јула 2019. до јула 2020. године. Од децембра 2021. године обавља функцију продекана за научноистраживачки рад и предузетништво на Факултету за производњу и менаџемент Требиње.
Посједује међународно признату диплому о знању енглеског језика – FCE Cambridge Certificate – као и цертификат о познавању рада са софтверским пакетима Ауто CAD 2010, Auto CAD 3D и MapInfo.
Удата је, мајка двоје дјеце.

Др Мирослав Милутиновић, дипл. инж. машинства је рођен 28.06.1982. године у Љубовији. На Машинском факултету Универзитета у Источном Сарајеву ради у звању ванредног професора на ужој научној области Машинске конструкције. Основне студије је завршио 2007. год. на Машинском факултету Источно Сарајево. Исте године је засновао радни однос на Машинском факултету Источно Сарајево. На Факултету техничких наука Униврезитета у Новом Саду завршио је мастер студије 2011 године. Докторску дисертацију из области Mашинске конструкције одбранио је 2013. год. на Машинском факултету Универзитета у Београду. Аутор је или коаутор већег броја научних и стручних радова објављених у домаћим и међународним часописима и на конференцијама. Учествовао је у реализацији више домаћих и међународних пројеката. Рецензент је на неколико часописа и конференција. Члан је Техничког комитета BAS/TC 17 Техничко цртање, симболи и јединице. Говори енглески језик.

–

Срђан Машић, доктор медицинских наука, смјер биомедицинска информатика, доцент на Катедри за примарну здравствену заштиту и јавно здравље. Академску каријеру започео 2006. године као сарадник у настави на Медицинском факултету, Универзитета у Источном Сарајеву на предметима из области Медицинске статистика и информатика, а касније изабран у звање асистената и вишег асистента на Катедри за примарну здравствену заштиту и јавно здравље Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Предавач је на студијама I, II и III циклуса студија на предметима из области Биомедицинске информатике и статистике и Методологије научно-истраживачког рада. Научно-истраживачки рад доцента Машића везан је за област биомедицинске информатике и статистике, јавног здравља, увођења нових метода учења у медицини-компјутерски подржаног учења,  здравствених информационих система, електронског учења, електронске здравствене документације. Објавио је више радова, међу којима и радове објављене у међународним часописима на СЦИ листи, монографије и уџбенике. Учествовао је у 17 међународних „Темпус“ и „Ерасмус+“ i 8 националних пројеката.

Гоpан Кузмић је рођен 7. септембра 1973. године у Добоју. Основне студије је завршио 2001. године у Зрењанину на Техничком факултету Михајло Пупин Зрењанин. На Саобраћајном факултету у Добоју је 2012. године стекао звање магистра. Докторску дисертацију под називом „Дистрибуирани информационо-комуникациони систем интелигентног транспортног система за управљање путном инфраструктуром“ завршио је 2022. године на Саобраћајном факултету у Добоју. Тренутно је запослен као доцент на Саобраћајном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, Добој, Босна и Херцеговина. Његова истраживачка интересовања обухватају соларну енергију, горивне ћелије, информационо-комуникационе технологије, мултимедију, интелигентне транспортне системе и електрична возила, аутономна возила и телематику, WEB архитектуру, WEB програмирање. У својим научним истраживањима, Горан Кузмић је објавио преко тридесет пет радова који су презентовани на међународним научним и стручним скуповима и међународним и националним часописима.

Др Милан Вукић, је доцент на Технолошком факултету Зворник. Академску каријеру започео је 2012. године као асистент у настави на Технолошком факултету Зворник, Универзитета у Источном Сарајеву. Предавач је на студијама I и II циклуса студија. Уже области интересовања у оквиру подручја истраживачке делатности су: прехрамбене технологије.намирница биљног порекла, технологија хладне атмосферске плазме.

Аутор је два поглавља у међународним књигама, једног универзитетског уџбеника и преко 50 научних и стручних радова објављених у међународним и домаћим научним часописима као и на скуповима међународног и националног значаја.

Од 2017. године асистент је главног уредника научног часописа „Journal of Engineering & Processing Management“ који издаје Технолошки факултет Зворник Универзитета у Источном Сарајеву.

Члан је удружења инжењера технологије Републике Српске. Представник је за Босну и Херцеговину у асоцијације Исеки (енгл. ISEKI Food Association) и амбасадор је у Босни и Херцеговини Иницијативе за хармонизацију прописа у вези безбедности хране (енгл. Global Harmonization Initiative). Члан је Међународног друштва техничких уредника (енгл. International Society of Managing & Technical Editors) и члан је Матице српске.