Студентска конференција „30 година од егзодуса сарајевских Срба“ одржана је данас на Економском факултету на Палама у присуству министара у Влади Републике Српске, предсједника СНСД-а Милорада Додика, ректора Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милана Кулића, наставника и сарадника и око 500 студената Универзитета у Источном Сарајеву.
На конференцији је приказан документарни филм „Егзодус поново“ Сњежана Лаловића.
Ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милан Кулић рекао је да је егзодус сарајевских Срба из фебруара и марта 1996. године један од најпотреснијих догађаја у новијој историји српског народа, те да је од изузетне важности чувати сјећање на тај период како се слична страдања никада више не би поновила.
У обраћању на конференцији коју су организовали Унија студената Републике Српске и Студентски парламент Универзитета у Источном Сарајеву, ректор Кулић је истакао да су сарајевски Срби били приморани да напусте своја огњишта и да је то био прави библијски егзодус људи који су носили своје мртве сроднике.
„То је била непрекидна колона Срба који су напуштали своје домове, оно што су им преци оставили, не знајући гдје иду, гдје ће преноћити нити гдје ће наставити живот“, рекао је ректор Кулић.
Ректор Кулић је истакао да су Срби тада напуштали Сарајево јер су знали да у дијелу БиХ који, према Дејтонском споразуму, није припао Републици Српској, за њих неће бити опстанка.
„Нису хтјели да им суде они против којих су се борили, нити да кости својих најмилијих оставе онима против којих су ратовали“, нагласио је ректор Кулић.
Према његовим ријечима, сарајевско ратиште било је једно од најкрвавијих у протеклом рату, што је егзодус сарајевских Срба учинило још тежим и болнијим.
„Чини ми се да нема куће у Источном Сарајеву која не носи ожиљак тих времена. Нема ни ливаде ни ледине која није гробље најхрабријих који су се борили за Републику Српску. Сваки камен у Источном Сарајеву је споменик погинулим борцима“, нагласио је ректор Кулић.
Он је додао да је прошло 30 година од егзодуса, те да ране полако зарастају, али да ожиљци остају као трајно сјећање и опомена.
„Порука са ове студентске конференције јесте да се никада и никоме не деси егзодус какав су преживјели сарајевски Срби“, истакао је ректор Кулић.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске проф. др Драга Мастиловић изјавио је да је важно да студенти познају историјске чињенице о континуитету постојања српског народа на простору Сарајева, али и западно од ријеке Дрине како би се супротставили покушајима искривљавања историје.
„Значајно је да студенти и млади знају које су основне историјске чињенице о битисању Срба на овом простору да им сутра нико не би могао подвалити причу да се Срби овдје појављују тек у 19. вијеку, па чак и да су Срби у Сарајеву нестали крајем 20. вијека“, рекао је министар Мастиловић.
Он је нагласио да бројни историјски извори свједоче о много дужем присуству српског народа на овим просторима, још од деветог вијека, тачније од 822. године, те је од велике важности да младе генерације буду упознате са тим чињеницама.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је да су студенти окосница функционисања друштва и да не заборављају како је створена Република Српска.
Он је подсјетио да су студенти Вогошће, Илиџе, Грбавице, Пала и у најтежим ратним временима показивали да факултети у Српској могу да функционишу.
Ћосић је рекао да су млади људи тада показали да могу, неријетко и са пушком у руци, али и интелектуално да бране Републику Српску.
Предсједник СНСД-а Милорад Додик поручио је да је одлука сарајевских Срба да 1996. године напусте своје домове био чин поноса јер су одбили да остану под муслиманском влашћу и зато сјећање на овај потез мора бити завјет будућих генерација.
Додик је рекао да је тужна чињеница да су сарајевски Срби прије три деценије морали да напусте своје вјековне домове које су претходно у рату јуначки и часно одбранили.
Он је истакао да су сарајевски Срби најстрадалнији дио српске популације и онај који је уложио највише у Републику Српску.
Додик је указао да су, у међувремену, изграђене Пале, које су сада неколико пута веће него што су биле прије три деценије, да је стасало Источно Сарајево као урбана цијелина, те да су општине овог дијела повезне модерним путем преко Јахорине.
„Јахорину смо подигли на далеко већи нивоу него што нико могао да замисли. Градимо факулетете, Универзитет, Ректорат – све што је било неопходно. Градимо нове домове за смјештаје ђака, односно студента“, навео је Додик.
Он је оцијенио да је учињено све да цивилни живот буде очуван у у Источном Сарајеву, и да све општине у саставу града биљеже напредак.
„И то је нека мала сатисфакција за све што су људи овог краја учинили“, истакао је Додик.
Циљ студентске конференције „30 година од егзодуса сарајевских Срба“ јесте да млади људи говоре о важним историјским темама и да пошаљу поруку да не заборављају догађаје који су обиљежили српски народ.
Масовни егзодус сарајевских Срба званично је почео 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ и трајао је готово до краја марта.
Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.
