На Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву на Палама данас је одржана Међународна научна конференција „Геноцид над словенским народима у 20. вијеку“, посвећена проучавању страдања словенских народа, историјских околности које су довеле до геноцида, те разумијевању савремених појава неонацизма, неофашизма и усташтва.
Организатор конференције је Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, а циљ скупа је да се кроз научни приступ расвијетле историјски процеси и укаже на значај истраживања страдања словенских народа.
Директор Института историјских наука проф. др Мирјана Лукић нагласила је да ова тема представља једно од трајних истраживачких опредјељења Института.
Она је указала на значај досадашњег рада, који обухвата едицију „Документи о геноциду“, зборник радова са прошлогодишње конференције, научну монографију и радове истраживача Института. Према њеним ријечима, због идеолошких оквира и приче о братству и јединству, питање геноцида над српским народом у Првом и Другом свјетском рату, као и страдања Словена уопште, дуго је било на маргинама свјетске историографије.
Декан Филозофског факултета проф. др Владан Бартула подсјетио је да је 20. вијек, поред великих научних достигнућа, обиљежен и страдањима и геноцидом над словенским народима.
„Циљ ове конференције је да се позабави тим несагледивим страдањима, патњама и мукама Словена“, рекао је Бартула, поручивши да Филозофски факултет безрезервно подржава овај историјски пројекат.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске проф. др Драга Мастиловић указао је на потребу да се из различитих научних перспектива истраже геноциди над Србима, Русима и другим словенским народима које су нацисти починили у Другом свјетском рату. Таква истраживања, према његовим ријечима, могу допринијети бољем разумијевању савремених геополитичких процеса и околности у којима поново јачају нацизам и фашизам.
Министар Мастиловић је упозорио и на, како је навео, забрињавајуће појаве неонацизма и усташтва у Хрватској, нагласивши да научници треба да понуде одговоре о узроцима поновног јачања ових идеологија.
Он је подсјетио да је Влада Републике Српске препознала значај Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и изразио задовољство због издвајања 400.000 КМ Владе Српске и Кабинета предсједника Републике за нове просторије Института.
Према његовим ријечима, пресељење у објекат у којем су настајале институције Републике Српске има историјски значај, али и важну улогу за будућност историјске науке и потврдио да ће Институт и Филозофски факултет имати пуну подршку Министарства у реализацији будућих пројеката, посебно оних који доприносе култури памћења српског народа.
На отварању конференције учесницима су се обратили и амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, руководилац Центра за друштвену и информациону сарадњу Едуард Попов и ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милан Кулић.
Међу учесницима су замјеник главног уредника часописа Министарства иностраних послова Руске Федерације „Међународни живот“ Евгенија Пјадишева, професор Руског државног социјалног универзитета Кирил Шевченко, начелник Одјељења за Украјину Другог департмана за земље Заједнице независних држава Министарства иностраних послова Русије Михаил Аверјанов и доцент Московског државног института за међународне односе Андреј Сидоров.
У раду сесија учествоваће и портпарол Пјатигорске и Черкеске епархије Руске православне цркве отац Михаил Самохин, професор Ростовског института Сверуског државног универзитета правде Јевгениј Паламарчук, те студенти Ростовског државног медицинског универзитета Диана Рајевска и Данил Марару.
Из Републике Српске учествују доктор књижевноисторијских наука, продекан и доцент Филозофског факултета Огњен Куртеш, продекан Вук Вучетић, доктор историјских наука Драженко Ђуровић, као и виши сарадници Института Анђела Нешковић, Лазар Шкобо и Георгије Вулић.
Конференција се одржава у сарадњи са партнерима из Руске Федерације и Бјелорусије, уз подршку Амбасаде Руске Федерације у БиХ, која дуги низ година учествује у организацији сличних научних скупова.
