Крајем децембра навршавају се двије године од смрти проф. др Вељка Вулетића. Двије тужне године, посебно за његову породицу, али и за колектив Електротехничког факултета и цијелог Универзитета у Источном Сарајеву. Животно дјело овог изузетног човјека уграђено је у темеље универзитета у Сарајеву и Источном Сарајеву, али и у темеље града Источно Сарајево.
Електротехнички факултет у Источном Сарајеву урадио је све да сачува успомену на овог изузетног човјека. Велики амфитеатар на ЕТФ-у носи његово име, на ЕТФ-у је отворена Спомен соба, на улазу Факултета постављена је његова биста и предложено је представницима општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа да једна нова улица носи његово име.
Сви запослени наставни радници на Електротехничком факултету радо се сјећају човјека који је свима био професор и дугогодишњи декан, али и пријатељ на кога се могло рачунати у свим ситуацијама. Старији чланови колектива добро знају да од ЕТФ-а у Лукавици не би остало ништа да професор Вулетић није био у Лукавици и да благовремено није обновио рад Факултета. Само Вељку треба захвалити што су сачуване архиве, опрема и зграда.
Не смије се заборавити да је проф. Вулетић био један од оснивача нашег Универзитета. Зато му је додијељена „Велика повеља Универзитета у Источном Сарајеву“ и „Златна плакета града Источно Сарајево“. Вјеровао је у мисију коју има Универзитет у Источном Сарајеву. Говорио је: „Ако икада треба помоћи народ у Српској то је сад. Сви морамо помоћи да Универзитет стане на ноге. Универзитет овдје није само питање науке и образовања. Универзитет у источном дијелу Српске је и демографско питање“. Оваквим ставовима пресудно је утицао на проф. Крстајића да се прије 17 година врати са Техничког универзитета у Минхену у Лукавицу.
Чуваћемо трајно успомену на овог изузетног човјека!