Брчко Дистрикт је административна јединица Босне и Херцеговине са властитом управом, која формално припада објема ентитетима који чине БиХ – Федерацији БиХ и Републици Српској. Дистрикт се налази у сјевероисточној Босни. Дистрикт је под међународном управом. Сједиште дистрикта је град Брчко.
Прво помињање Брчког налазимо у турским документима из 1548. године када престаје бити само гранична тврђава, већ преко скеле на Сави и станица на путу млетачке соли из Обровца. Већ 1560. назив Барка за насеље на обали Саве, записује фламански географ Герхард Кремер, аутор прве карте свијета, а за тај период је везан и почетак развоја трговине у Брчком и преко Брчког.
Старо градско језгро уз обале Саве и Брке, од тридесетих година 19. вијека биљежи нагли развој, захваљујући прије свега извозу суве и сирове шљиве у земље Западне Европе, чак и у Америку, па Брчко већ 1870. постаје снажан трговачки центар са око 3.000 становника.
1869. Брчко се преко Тузле телеграфом повезује са Сарајевом. Годину дана касније прорадила је и Пошта. 1891. изграђен је хотел Посавина, 1892. – градска Вијећница. И данас су то симболи града, а обновом и чувањем оригиналних изгледа оба објекта су дио туристичке разгледнице средишта дистрикта. У најстарије вријеме Брчко је воденим путем низ ријеку Саву било главна ријечна веза с Београдом на истоку и Бос. Бродом на западу. Захваљујући таквом географском положају Брчко је било послије Босанске Градишке и Бос. Брода, треће ријечно пристаниште. Ту су пристизали теретни и путнички бродови па се с пуним правом може рећи да је то и лучки град.
Брчко је с југа асфалтним путем преко Лопара и Мајевице повезано са Тузлом, са запада води такође асфалтни пут преко Лончара до Бања Луке и даље. Са источне стране Брчко је повезано са Бијељином и даље са Зворником, Власеницом и другим мјестима источне Босне. Са сјеверне стране Брчко је гвозденим мостом на Сави, спојено с малим хрватским мјестом Гуња, а другим мостом новије изградње повезано је са Винковцима нормалним жељезничким колосијеком.
Због свог географског положаја, дистрикт има велике економске услове у пољопривредној и прехрамбеној индустрији те трговини,. Многе велике државне фабрике су прошле фазу приватизације, а паралелно с тим повећава се, већ сада велики, број приватних предузећа.
Управо због свога положаја, дистрикт Брчко, поред традиционалног ловног, има добре могућности за развијање конгресног и сеоског туризма. Вијековима уназад у Брчком су се преплитале различите културе, традиције и обичаји који су се баштинили и сачували до данас кроз активности Културно-умјетничких друштава, Удружења и Институција из области културе. Брчко је данас град са афирмисаним културним манифестацијама и садржајима током цијеле године.
Брчко посједује богату народну библиотеку, градску галерију, аматерско позориште, дом културе и неколико културно-умјетничких друштава. У дистрикту су активна и три национална културна друштва – „Просвјета“, „Препород“ и „Напредак“.
Брчко дистрикт БиХ је домаћин више међународних спортских манифестација, од којих су неке постале традиционалне: међународни тениски турнир Прохема, међународни шаховски турнир, међународна кајак-кану регата, а такође је био домаћин важних међународних такмичења у кошарци, рукомету и одбојци.