Историјат

Универзитет у Источном Сарајеву, под именом Универзитет у Сарајеву Републике Српске, основан је 14. септембра 1992. године одлуком Народне скупштине Републике Српске.

Том одлуком потврђене су раније одлуке власти Републике Српске према којима је Универзитет у Источном Сарајеву сукцесор Универзитета у Сарајеву (1949 – 1992), којег је, усљед избијања грађанског рата у БиХ, 1992. године морало да напусти више стотина наставника и сарадника, као и више хиљада студената српске националности. Слична ситуација била је и на другим универзитетима у БиХ, који су се налазили на територији муслиманско – хрватске федерације (данас Федерације БиХ), посебно на универзитетима у Мостару и у Тузли. Захваљујући ентузијазму и патриотизму српских наставника и сарадника са поменута три универзитета, као и израженој вољи народа и власти Републике Српске, основани су факултети и академије у Палама, Зворнику, Бијељини, Брчком и у Требињу, те ревитализована васпитно – образовна, научна, истраживачка, духовна и умјетничка дјелатност у свим већим општинама у источном дијелу Републике. Данас ти факултети и академије чине темеље и стубове интегрисаног Универзитета у Источном Сарајеву.

Сарајевска богословија као матица Универзитета

Универзитет у Источном Сарајеву баштини и традицију првих високошколских институција основаних у БиХ. То се, прије свега, односи на Сарајевску богословију, која је основана још 1882. године и која, као прва српска висока школа у БиХ, представља својеврсну матицу Универзитета у Источном Сарајеву.

Послије Другог свјетског рата Сарајевска богословија није наставила рад зато што су јој просторије национализоване и одузете. Савремена историја Сарајевске богословије почиње 1991. године, када је Синод Српске православне цркве донио одлуку да се покрене процес реституције имовине Сарајевске богословије и да се оснује духовна академија у Сарајеву. Због грађанског рата у БиХ реализација те одлуке пролонгирана је до 1994. године, када је у Фочи (тадашњем Србињу)основана Духовна академија Светог Василија Острошког, која исте године почиње са извођењем наставе као чланица Универзитета у Источном Сарајеву.

У Универзитет у Источном Сарајеву интегрисана је традиција и искуство и Пољопривредно – шумарског факултета, који је основан 1940. године као засебан факултет Универзитета у Београду: Медицинског факултета, основаног 1944. године; Правног факултета и Више педагошке школе, који су основани 1946. године; Техничког факултета, основаног 1949. године. Те исте, 1949. године, основан је Универзитет у Сарајеву, за чијег је првог ректора именован проф. др Васо Бутозан. Универзитет у Сарајеву с радом је почео 2. децембра 1949. године.

Оснивање и почетак рада факултета и академија Универзитета у Источном Сарајеву

Након одлука о успостављању процеса високог образовања у овом дијелу Републике Српске, наставни процес на Универзитету у Источном Сарајеву организује се академске 1993/94. године на Економском факултету, који свој рад обнавља у Палама, на Медицинском и Стоматолошком факултету, који свој рад обнављају у Фочи, на Технолошком факултету у Зворнику, који свој рад обнавља издвајањем из Универзитета у Тузли, и на Учитељском факултету у Бијељини (данас Педагошком факултету). За првог ректора Универзитета у Источном Сарајеву изабран је професор др Војислав Максимовић, који је ту дужност обављао у периоду од 1993. до 2000. године.

Академске 1994/95. године свој рад обнављају Електротехнички и Пољопривредни факултет у Лукавици (општина Источно Ново Сарајево), Филозофски факултет у Палама, Машински факултет у Вогошћи (данас у Лукавици, општина Источно Ново Сарајево), Правни факултет у Илиџи (данас у Палама), Музичка академија у Илиџи (данас у Лукавици, општина Источно Ново Сарајево), а у Фочи с радом започиње и Духовна академија Светог Василија Острошког (види горњи текст).

Академске 1995/96. године с радом започињу Академија ликовних умјетности и Факултет за производњу и менаџмент у Требињу, као и Факултет физичке културе (данас Факултет физичког васпитања и спорта) у Палама.

Економски факултет у Брчком, који је свој рад обновио издвајањем из високошколских установа Универзитета у Тузли, постаје дио Универзитета у Источном Сарајеву академске 1997/98. године.

Саобраћајни факултет у Добоју, који је настао трансформацијом Више техничке школе, постаје члан Универзитета у Источном Сарајеву академске 2005/2006. године. Исте године, трансформацијом Више школе за спољну трговину, у Бијељини настаје Факултет спољне трговине (данас Факултет пословне економије), који почиње с извођењем наставе као члан Универзитета у Источном Сарајеву.

Од 2008. године Стоматолошки факултет трансформисан је у студијски програм Медицинског факултета у Фочи, чиме је, у овом тренутку, Универзитет у Источном Сарајеву заокружен на 17 организационих јединица, 15 факултета и 2 академије. На овим факултетима и академијама до данас је дипломирало преко 7000 студената. Магистрирала су 302, а докторирало 135 стручњака и научника свих профила.

Период развоја и модернизације
Од свог оснивања Универзитет у Источном Сарајеву водио је свакодневну битку за обезбјеђивање основних услова за извођење наставе – одговарајући простор, опрему, кабинете и лабораторије, као и одговарајући број наставника и сарадника за извођење наставе.

Временом, захваљујући изузетном ангажману руководстава Универзитета и његових организационих јединица, републичких и локалних власти, као и свих заинтересованих за опстанак ове високошколске институције, Универзитет је успио изаћи из фазе преживљавања и наметнути концепт стабилизације и ширења мреже Универзитета у источном дијелу Републике Српске. Наметнути концепт подразумијевао је да се највећа пажња посвети стварању и едукацији властитог наставног кадра, али и праћењу европских трендова у процесу високог образовања. Након пријема у пуноправно чланство Европске асоцијације универзитета (ЕУА), Универзитет у Источном Сарајеву усваја и примјењује савремене наставне и научноистраживачке стандарде у високом образовању и ангажује се на реализацији пројеката од великог значаја за развој Републике Српске.

У послијератној историји Универзитета у Источном Сарајеву посебно се истиче париод рада другог ректора, проф. др Борише Старовића, који је ту дужност обављао од 2000 до 2005. године, када је Универзитет реализовао велики број активности у правцу модернизације и унапређења свог функционисања, укључивши се активније у европске високообразовне токове.

Доба европског Универзитета

У складу са болоњским процесом, чија је примјена започела 2006. године, Универзитет у Источном Сарајеву од академске 2007/08. године представља интегрисани универзитет, на коме, у десет универзитетских центара, студира преко 15 000 редовних студената на 38 студијских програма, као и више од 1000 постдипломаца. Данас ова високошколска институција представља генератор развоја локалних заједница у којима егзистирају организационе јединице Универзитета. Истовремено, примјењујући основне постулате међународне сарадње, коју развија са великим бројем институција у региону, Европи и свијету, Универзитет у Источном Сарајеву данас је стратешки важан фактор развоја и гарант будућности Републике Српске.