Старт / О Универзитету / Историјат / Слава Универзитета

Слава Универзитета

СЛАВА УНИВЕРЗИТЕТА – СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ

Заједнички празник Светог Ћирила и Методија установљен је најпре у Русији 1863. године, када је слављена хиљадугодишњица моравске мисије светитеља и када је празник проглашен за Дан словенске писмености прихваћен и код других словенских народа.

Заједнички празник Светог Ћирила и Методија установљен је најпре у Русији 1863. године, када је слављена хиљадугодишњица моравске мисије светитеља и када је празник проглашен за Дан словенске писмености прихваћен и код других словенских народа. Празник се прославља увек 24. маја (11. маја по старом календару) као сећање на тај дан 863. године када су светитељи Ћирило и Методије, после свечаности у част обнове Цариграда кренули на мисионарски пут у Моравску.

За солунском браћом остао је неизбрисив траг од великог значаја за све словенске народе а то су словенска литургија и традиција појања слављења Бога на сопственом језику, а њихове реформе означиле су и почетак словенске религиозне културе. Дан словенске писмености је прилика за подсећање на заслуге свете браће који преводили богослужбене књиге и апологетских дела на језике Словена.

У 9. веку, када су Ћирило и Методије успели да увере црквену јавност да хебрејски, латински и грчки нису једини богослужбени језици и да словенске језике уведу у православну литургију, подела цркве је већ била готово свршен чин. Ћирила и Методија је у Централну Европу као мисионаре послао император Константинопоља а у Риму им је, упркос примедбама које су стизале са свих страна, папа поверио задатак да оснују “Цркву центра”. Ова замисао цркве која не би била ни западна ни источна са сопственим литургијским језиком, која није заживела, спречила би, како данас верују неки теолози, миленијумску противречност и поделу на – латинску цркву и остатак света. Упркос свесрдној подршци моравског кнеза Растислава, наилазили су на многе препреке и посебно отпор западно-германског свештенства, које се противило употреби словенског народног језика у црквеној служби.

После Ћирилове смрти, у Риму 869. године, Методије је сам наставио борбу за словенско богослужење. Пред крај живота је у Моравској на словенски језик превео Библију и један грчки номоканон што је такође био један од разлога великог противљења западног свештенства на чији је захтев Методије осуђен на тамницу.

Методије је умро у Велеграду 885. године. Мисију Ћирила и Методија наставили су њихови ученици који су такође прогањани и осуђивани као следбеници огорчене борбе за народни језик.