Старт / О Универзитету / Историјат / Ректори Универзитета

Ректори Универзитета

Представљамо Вам ректоре Универзитета у Источном Сарајеву, Проф. др Војислава Максимовића ректора Универзитета у периоду од 1993. до 2000. године, Проф. др Боришу Старовића ректора Универзитета у периоду од 2000. до 2005. године и Проф. др Митра Новаковића ректора Универзитета у периоду од 2005. до 2014. године.

Проф. др Војислав Максимовић Ректор Универзитета у периоду од 1993 – 2000

Војислав Максимовић, рођен 4. августа 1935. године., у Цвилину код Фоче, професор је универзитета, прозни писац и есејиста. Основно образовање завршио у родном крају, гимназију у Сарајеву и Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету гдје је одбранио и докторску дисертацију. Са групом интелектуалаца обновио је 1990. године Српско просвјетно и културно друштво Просвјета. Био је ректор Универзитета у Српском Сарајеву од 1993. до 2000. године. Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске. Носилац највећих одликовања РС: Ордена Републике Српске са лентом и Ордена Немањића. Живи и ради у Београду.

Дјела:

  • Виђења Босне – есеји
  • Некада и сада – есеји
  • Јован Кршић – докторска дисертација
  • Нека пресуди вријеме – есеји
  • Испред свог доба – есеји
  • И намјерно и узгредно – есеји
  • Простори и појаве – есеји
  • У времену српског буђења – говори и интервјуи
  • Путописна и мемоарска литература – есеји
  • Вук и сљедбеници – есеји
  • Старина и савременост – есеји
  • Митрополит Сава Косановић – студија
  • Од уста до уста – роман
  • Заводишта – роман
  • Понешто – поетска проза
  • Поднебља – пјесме
  • Васо Пелагић – монографија

Награде:

  • 27. јулска награда СРБиХ
  • 6. априлска награда града Сарајева
  • Награда “Лаза Костић”
  • Награда “Владимир Ћоровић”
  • Награда “Свети Сава”
  • Награда “Шушњар”
  • Орден братства и јединства са сребреним вијенцем
  • Орден Републике Српске са лентом
  • Орден Немањића

 


Проф. др Бориша Старовић Ректор Универзитета у периоду од 2000 – 2005

Бориша Старовић је рођен у Сарајеву 1940.године. У родном граду завршио Класичну гимназију с одличним успјехом 1958. год. и постао студент Медицинског факултета. Дипломирао је 1964. као један од најбољих студената генерације. Специјалистички испит из опште хирургије положио је 1973. на Хируршкој клиници Медицинског факултета у Сарајеву са највишом оцјеном. Субспецијалистички испит из пластичне и реконструктивне хирургије положио је 1976.год. Као стипендиста British Counicil – током 1976. и 1977. године., боравио је у водећим центрима Велике Британије за хирургију шаке, реконструктивну хирургију и микрохирургију / Единбург, Дерби, Лондон / где започиње рад на докторској дисертацији из подручја реконструктивне хирургије шаке. Била је то прва докторска дисертација из ове медицинске области на просторима тадашње Југославије. Дисертацију одбранио 1981. године, на Медицинском факултету у Сарајеву.

Један од оснивача одјељења за пластичну и реконструктивну хирургију Хируршке клинике у УМЦ Сарајево. Трансформацијом поменуте установе 1977. год. постао је њен директор и на тој дужности остао до 1993. године. У наставном процесу Медицинског и Стоматолошког факултета учествује од 1972. године, када је изабран за асистента на предмету хирургија, а затим кроз избор у доцента, ванредног и редовног професора уобличава блиставу универзитетску каријеру.

Продекан Медицинског факултета постаје 1985, декан 1988. године. На том мјесту остао је до јануара 1993. год., када је напустио Сарајево. Првог дана рата, 6. априла 1992. године, био је жртва атентата. Пуних 400 дана провео је у заточеништву на Клиници којој је он био један од оснивача и коју је водио 20 година. Одмах по изласку из Сарајева, постављен је за декана Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву, Републике Српске, а већ од 18. септембра започиње са наставом по типу Универзитетског кампуса у просторима Клиничког центра Општа болница Србиње.

Универзитетска каријера проф. др Борише Старовића, је обогаћена највишом функцијом ректора Универзитета у Српском Сарајеву коју је обављао шест година. Био је ментор или члан у 22 магистарска рада и 8 доктората на Медицинском и Стоматолошком факултету. Носилац је или учесник, преко 20 научно истраживачких пројеката у земљи и иностранству. Организатор десетак конгреса, интернационалних стручних састанака и бројних домаћих симпозијума. За свој рад, заслуге у раду добио је Шестоаприлску награду града Сарајева, Првомајску награду БИХ, Медаљу рада те 1990 год. Повељу хуманости Југославије. Новембра 2002. год. добио је награду Хипократ за животно дјело, а 2003. Велики печат за постигнуте резултате у професији. Блистава каријера, резултати у научном раду, допринос развоју науке били су довољни да се проф. др. Бориша Старовић уврсти у оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске. Био је њен дописни и редован члан, обављао је функцију предсједника Одјељења за медицинске науке, генералног секретара и потпредсједника.

Преминуо је 16.маја 2005. након краће болести.


Проф. др Митар Новаковић Ректор Универзитета у периоду од 2005 – 2014

Образовање:

  • Доктор биолошких наука: Природно-математички факултет Универзитета у Сарајеву (1986) – тема Цирогенетичка испитивања мутагених ефеката у хромосомским гарнитурама радника хемијске индустрије
  • Магистар: Медицински факултет, Тузла (1981) – тема Раст и пубертетски развој мушке омладине подручја Тузле
  • Дипломирани биолог: Природно-математички факултет Универзитета у Сарајеву (1969)

Звања:

  • 1978 – асистент – Медицински факултет, Тузла
  • 1981 – доцент – Медицински факултет, Тузла
  • 1986 – ванредни професор – Медицински факултет, Тузла
  • 1991 – редовни професор – Медицински факултет, Тузла

Област научног истраживања:

  • Антропологија
  • Мутагенеза и канцерогенеза

Чланство у организацијама:

  • Члан уређивачког одбора часописа “Гласник антрополога Србије” Друштво антрополога Србије
  • Члан предсједништва друштва АД Србије
  • Предсједник Антрополошког друштва Републике Српске
  • Члан друштва генетичара Србије и БиХ

Пројекти:

  • Новаковић М. Генетичке и функционалне промјене код радника у хемијској индустрији настале под утицајем хемијских агенаса. СИЗ науке БиХ, 1985.
  • Новаковић М. Цитогенетичка истраживања мутагених ефеката код индустријских радника Тузле. Републички фонд науке БиХ, 1991.

Одабране референце:
научни радови:

  • Новаковић М. Пубертетски развој мушке омладине Тузле. Гласник Антроп. Д.Ј., 18, 205-211,1981.
  • Новаковић М. Истраживања квантитативне индивидуалне варијације у становништву БиХ. Посебно издање Антроп. Д Ј. 8, 41-46,1981.
  • Новаковић М., Швоб Т., Јовичић Д. Етничка припадност и социјално-економски статус испитаника као фактори пубертетског развоја. Гласник Антроп. Д.Ј. 20, 57-64, 1983.
  • Новаковић М., Драгнић Љ., Јовичић Д., Чехић Н. Популационо-генетичка анализа избразданости језика. Гласник Антроп. Д.Ј. 22, 23-32,1985.
  • Јовичић Д., Софраџија А., Новаковић М, Алечковић З.Genetic analisys of the mutagenic effects of phenol on human peripherial blood celss.Генетика, 21, 147-154,1989.
  • Јовичић Д., Софрација А., Новаковић М. The efects of different concentations of „pure“ and tehnical phenol on root celss of Allium cepa.. Генетика, 21, 165-170,1989.
  • Новаковић М., Бабић Д., Миловановић А., Тиосављевић-Марић Д., Новаковић Р., Новаковић М. Antropological aspect of death in dialyzed patients, Coll. Antropol. 32 (2008)2: 587-594, received for publication, 2006
  • Новаковић М.,Бабић Д., Дедић Г.,Лепосављевић Љ., Миловановић А., Новаковић М. Eutanasia of patients with the chronic renal failure. Collegium Antropologicum, Загреб, 2007.
  • Новаковић М., Бабић Д., Миловановић А., Тиосављевић – Марић Д., Новаковић Р., Новаковић М. Antropological aspect of death in dialysed patients. Collegium Antropol. 32(2)587-94 . Загреб, 2008.
  • Новаковић М.,Бабић Д., Дедић Г., Лепосављевић Љ., Миловановић А., Новаковић М. Eutanasia of patients with the chronic renal failure. Collegium Antropologicum, Загреб, 2009.

књиге:

  • Швоб Т., Швоб М., Новаковић М. Основе опће и хумане генетике. Школска књига Загреб, 1990 (прво издање), 1992 (друго допуњено издање).
  • Новаковић М., Видовић С. Практикум за биологији са хуманом генетиком. Медицински факултет Бања Лука, 1996, 1998, 2000, 2003.
  • Видовић С., Новаковић М. Основи биологије за студенте и наставнике разредне наставе. Завод за уцбенике и наставна средства Источно Сарајево, 2007.
  • Новаковић М., Пертовић Н., Јовановић Д., Марић С. Основи науке о понашању ИП Младост, Бијељина, 2010.
  • Кулић М., Станимировић З., Ђелић Н., Новаковић М. Хумана генетика, Медицински факултет Фоча, 2010.